-Вода је једињење без којег ни један сегмент живота на земљи не би био могућ. Експлоатација воде у Србији задњих деценија константно расте, али Србија још увек има довљне количине воде за све своје потребе. Међутим, степен загађења речних токова и пијаћих извора, који су до пре само пар година били беспрекорно чисти, вртоглаво расте.
-Растуће потребе за водом у претходним деценијама допринеле су ставу да ће вода бити ограничавајући фактор развоја човечанства, али и опстанка људи у водом најсиромашнијим деловима света. Већина река у развијеним земљама постале су само канали отпадних вода, које чак и превазилазе капацитете самог воденог тока. Разградња отпадних материја веома је успорена, па је количина кисеоника потребног живим бићима у њој вишеструко смањена. Код нас је све већи број "одумирућих" река, док је на неким токовима стање толико лоше да живота у њима готово и да нема.
-Кључни извори загађења река у Србији су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде. Око 50% загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења, а само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања.
-Велики загађивач вода Србије су и неуређене депоније. Вода и отпад су чврсто повезани, јер сваки отпад доспева и до поџемних вода. Последице небриге због неодговарајућег одлагања отпада све се више осећају, а бројни извори су већ загађени. Поџемне воде загађује и претерана употреба вештачког ђубрива, а из године у годину број фармера који користе штетне пестициде и супстанце отровне за природу све је већи.
-Растуће потребе за водом у претходним деценијама допринеле су ставу да ће вода бити ограничавајући фактор развоја човечанства, али и опстанка људи у водом најсиромашнијим деловима света. Већина река у развијеним земљама постале су само канали отпадних вода, које чак и превазилазе капацитете самог воденог тока. Разградња отпадних материја веома је успорена, па је количина кисеоника потребног живим бићима у њој вишеструко смањена. Код нас је све већи број "одумирућих" река, док је на неким токовима стање толико лоше да живота у њима готово и да нема.
-Кључни извори загађења река у Србији су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде. Око 50% загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења, а само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања.
-Велики загађивач вода Србије су и неуређене депоније. Вода и отпад су чврсто повезани, јер сваки отпад доспева и до поџемних вода. Последице небриге због неодговарајућег одлагања отпада све се више осећају, а бројни извори су већ загађени. Поџемне воде загађује и претерана употреба вештачког ђубрива, а из године у годину број фармера који користе штетне пестициде и супстанце отровне за природу све је већи.
-Опасне материје се, као кроз крвоток, речним сливоима и рекама шире кроз читаву земљу. Три највеће црне тачке загађења животног простора у Србији су Бор, Колубара и Трепча.
-Опасне материје из Колубарског басена свој пут ка централној Србији започињу реком Колубаром. Трепча преко реке Грачанке и Ситнице загађује моравски слив, док у источну Србију и Дунав отрови стижу из реке Пек. Србија са око 13% "доприноси" загађењу Дунава разним органским материјама које се са сточних фарми директно уливају у ову реку.
-Највећу опасност представљају оне хемијске материје и једињења која имају општу распрострањеност и стално доспевање у реку и акваторије, располажу високом стабилношћу у води, лако се акумулирају у живим организмима, а у малим количинама поседује високу токсичност. Токсичне метале чине: жива, олово, цинк, бакар, арсен. Међу њима најтоксичнија је жива. Хлоридним угљоводоници за разлику од нафте и метала не односе се на природне материје водене средине. Оне се називају ксенобиотици тј. материје далеке биосфере.
-Опасне материје из Колубарског басена свој пут ка централној Србији започињу реком Колубаром. Трепча преко реке Грачанке и Ситнице загађује моравски слив, док у источну Србију и Дунав отрови стижу из реке Пек. Србија са око 13% "доприноси" загађењу Дунава разним органским материјама које се са сточних фарми директно уливају у ову реку.
-Највећу опасност представљају оне хемијске материје и једињења која имају општу распрострањеност и стално доспевање у реку и акваторије, располажу високом стабилношћу у води, лако се акумулирају у живим организмима, а у малим количинама поседује високу токсичност. Токсичне метале чине: жива, олово, цинк, бакар, арсен. Међу њима најтоксичнија је жива. Хлоридним угљоводоници за разлику од нафте и метала не односе се на природне материје водене средине. Оне се називају ксенобиотици тј. материје далеке биосфере.